Radno vreme : Ponedeljak - Nedelja 00-24h Kontakt :060-323-00-77, 060-323-01-07 dolcevitakej@yahoo.com

Savremeno doba i ubrzani ritam života nameću mnogobrojne za- hteve i menjaju uvrežene društvene uloge. Kompaktnost porodice slabi, samim tim i briga o njenim najstarijim članovima. S obzirom na stalni porast stare populacije vremenom i društveni mehanizmi za brigu o starima postaju sve manje efikasni, što nameće potrebu nalaženja novih rešenja i reformisanja celokupnog sistema socijalne i zdravstvene zaštite.
Potrebe jedne od najosetljivih društvenih grupa snažno pritiskaju fondove socijalne i zdravstvene zaštite i generišu probleme čak i u najrazvijenijim ekonomijama današnjeg sveta. Ovaj problem je aktuelizovan krajem prošlog i početkom ovog veka. Kao alarm za aktuelnu situaciju poslužile su frapantne brojke koje se odnose na brzo i progresivno starenje svetske populacije. Naime, još 2000. godine, ljudi stariji od 60 godina bili su brojniji od dece mlađe od pet, a procenjuje se da će se do 2050. godine ovaj procenat udvostručiti i da će prvi put u istoriji čovečanstva starih biti više nego dece mlađe od 15 godina.
Protekle godine, osobe starije od 60 godina su činile skoro 11,5 odsto celokupne populacije od sedam milijardi.
Posmatrajući podatke sa poslednjeg popisa u Srbiji koji je obavljen 2011. godine, čini se da je situacija u našoj zemlji još teža nego što je to na globalnom planu. Srbija je naime zemlja sa najvišim indeksom starosti u Evropi, a na svetu se ubraja među tri najstarije nacije. Od ukupno 7,2 miliona stanovnika, čak 2,8 miliona starosti je od 50 do 59 godina života i predstavlja najbrojniju populaciju u zemlji. Već sada je dubiozno pitanje finansiranja penzija (broj penzionera polako ali sigurno nadrasta broj zapo- slenih) kao i celokupnog sistema zdravstvene zaštite koji već pokazuje znake nemoći pred povišenim brojem zahteva populacije kojoj su zdravstvene usluge najpotrebnije.
U svetlu potrebe rasterećenja sistema socijalne i zdravstvene zaštite čiji je titular država, raste svest o potrebi za službama za dugoročno zbrinjavanje kao što su domovi za stare i negu starih lica.
Mentalitet i još uvek uvreženo mišljenje da smeštaj znači odbacivanje od strane porodice, stavlja u drugi plan kvalitet brige, nivo nege kao i čuvanje dostojanstva osoba koje ne mogu da se samostalno staraju o sebi. Porodica koja se odluči na smeštaj čini to nerado, jer neminovno biva stigmatizovana od strane okoline. Nije redak slučaj da zdravstveni radnici ( patronažne službe domova zdravlja, ekipe Hitne pomoći, terenske službe gerontoloških zavoda …) konstatuju visok stepen higijenske i alimentarne zapuštenosti starih koji žive sami ili u zajednici s prezaposlenim srodnicima.
Glomazna zakonska regulativa, opterećena mnogobrojnim nepotrebnim birokratskim procedurama, takođe usporava proces institucionalizacije kao i ostale vidove pomoći starima ( patronažne službe zdravstvenog sistema, gerontodomaćice i sl. ).
U nadi da će nam sledeća godina doneti bolja rešenja na svim nivoima funkcionisanja sistema zdravstvene i socijalne zaštite, Dom za stare i negu starih lica „ Dolče Vita – Kej”, svim svijim starijim sugrađanima želi srećnu Novu 2014. godinu i Božićne praznike. Još mnogo zdravlja i dobrih godina ljudima koji su uložili ceo svoj život u društvo čije blagodeti mi danas uživamo!